Teoretski bi pas na dan trebao dobiti samo jedan obrok, no u praksi vlasnici često dodaju još koji manji. Taj manji obrok je najčešće zaimača kuhane hrane ili šaka suhih briketa. Glavni obrok najbolje je davati u ranim popodnevnim satima kako bi pas do večeri izlučio višak tekućine (urin), po noći u miru probavio obrok i ujutro se u potpunosti očistio. Pas ima snažno razvijen osjećaj za red pa ga morate, ukoliko je ikako moguće, hraniti svaki dan u isto vrijeme. Nakon obroka potreban mu je mir. l njegovi vučji preci počivaju poslije ručka. Odmor je posebno važan za velike pse. Psi opterećeni viškom hrane izloženi su opasnosti od izvrtanja (torzija) želuca, što je vrlo opasno i bez brze kirurške intervencije smrtonosno. Ponekad torziju može izazvati i obično uspinjanje na ogradu. Opasnost od prevrtanja želuca uvelike se smanjuje pravilnom prehranom.
Što je sa začinima ?
Psu nije potrebna hrana po našem ukusu. Papar, muškat ili lovor draže psa, a psećoj hrani oslabljuju okus. Kuhinjska sol sadrži za tijelo dragocjen i važan natrij te stoga hranu treba lagano posoliti (približno za jednu trećinu čovjekove uporabe). Odraslom psu je potrebno više natrija nego štenetu, a ženki koja doji treba tri puta više nego u njenom normalnom fiziološkom stanju. Kada pas ima proljev ili puno povraća, moramo malo povećati količinu soli. Previše soli, opet, loše utječe na bubrege. Kada bi pas jeo jednako slanu hranu kao i čovjek, kod njega bi u šestoj godini života došlo do teškog oštećenja bubrega. Šećer možemo potpuno izostaviti iz njegove prehrane i ne bismo trebali psa ni navikavati na slatka jela. Slastice, inače, posebno gode njegovom ukusu.
Voće psu najčešće ne škodi pa nije loše da štenad naviknete na tu vrstu hrane. Morate biti oprezni s koštunjavim voćem, pogotovo breskvama, jer njihove koštice mogu izazvati začepljenje crijeva, pa psa može kasnije spasiti samo kirurški zahvat. Psi uglavnom dobro podnose operativni zahvat otvaranja trbušne šupljine, mada je teško kod problema s košticom postaviti točnu dijagnozu. Ako reagiramo prekasno dolazi do odumiranja crijeva što uzrokuje otrovanje krvi (sepsu).
Što je sa začinima ?
Psu nije potrebna hrana po našem ukusu. Papar, muškat ili lovor draže psa, a psećoj hrani oslabljuju okus. Kuhinjska sol sadrži za tijelo dragocjen i važan natrij te stoga hranu treba lagano posoliti (približno za jednu trećinu čovjekove uporabe). Odraslom psu je potrebno više natrija nego štenetu, a ženki koja doji treba tri puta više nego u njenom normalnom fiziološkom stanju. Kada pas ima proljev ili puno povraća, moramo malo povećati količinu soli. Previše soli, opet, loše utječe na bubrege. Kada bi pas jeo jednako slanu hranu kao i čovjek, kod njega bi u šestoj godini života došlo do teškog oštećenja bubrega. Šećer možemo potpuno izostaviti iz njegove prehrane i ne bismo trebali psa ni navikavati na slatka jela. Slastice, inače, posebno gode njegovom ukusu.
Voće psu najčešće ne škodi pa nije loše da štenad naviknete na tu vrstu hrane. Morate biti oprezni s koštunjavim voćem, pogotovo breskvama, jer njihove koštice mogu izazvati začepljenje crijeva, pa psa može kasnije spasiti samo kirurški zahvat. Psi uglavnom dobro podnose operativni zahvat otvaranja trbušne šupljine, mada je teško kod problema s košticom postaviti točnu dijagnozu. Ako reagiramo prekasno dolazi do odumiranja crijeva što uzrokuje otrovanje krvi (sepsu).
Nema komentara:
Objavi komentar
Hvala na čitanju i komentaru